Zašto treba menjati zakon o digitalnoj imovini?

Zašto treba menjati zakon o digitalnoj imovini?

  • 14.07.2022

Iako je od primene zakona prošlo samo godinu dana, već se pojavila potreba za izmenama i dopunama, koje treba da obezbede stvarni razvoj tržišta i zadrže Srbiju na vrhu liste regulatornih lidera na polju digitalne imovine. Inicijativa za digitalnu imovinu je pokrenula inicijativu za izmene i dopune zakona o čemu smo  već pisali u prvom komentaru 1  U nastavku se nalazi drugi deo komentara 

Ograničenje prenosa u ograničenoj mreži lica koja prihvataju digitalnu imovinu 

U skladu sa čl 6, st 1 Zakon se ne primenjuje na „transakcije sa digitalnom imovinom ako se iste vrše isključivo u okviru ograničene mreže lica koje prihvataju tu digitalnu imovinu ( „napr. korišćenje dig imovine za odredjene proizvode/usluge, kao oblika lojalnosti ili nagrade, bez mogućnosti prenosa ili prodaje)“

Prihvat digitalne imovine, као pojam, je uveden čl 3 st 6 zakona (kroz uslugu povezanu sa digitalnom imovinom) i predstavlja razmenu tokena/valute za uslugu/pravo u trgovini na malo, izmedju potrošača i prodavca (koji prihvata token).

Način na koji je odredba napisana je u najmanju ruku nespretna i mora se promeniti. 

Prvo: Navodjenjem primera, uvodi se ograničenje prenosa samo kod lojalti programa (?!), kao dodatni uslov za izuzeće. Takvom formulacijom se ne isključuju drugi nepobrojani slučajevi, koji bi trebali da ispune samo jedan uslov, a to je postojanje „ograničene mreže lica“. Ograničenost prenosa iz primera se ne može smatrati uslovom za druge nepobrojane slučajeve. 

Drugo: Ovako skrojeno izuzeće bi se moglo primeniti samo u sl. ograničene mreže u maloprodaji. Šta ćemo sa mrežama koji nisu maloprodaje, a po svojoj prirodi su ograničene i obraćaju se unapred poznatim licima, gde se vrši razmene dobara ili usluga koje nisu opšteg karaktera ili su unutar B2B segmenta?! 

Treće: Pojam „ograničene mreže lica“, bez definicije iste, ostavlja preterani prostor za tumačenja! 

Razmene tokena za robu-usluge u maloprodaji preko posrednika

ZoDI (čl 97)  zabranjuje prihvat i/ili prenos digitalne imovine neposredno sa potrošača (fizičko lice) na trgovca  u zamenu za robu/usluge u trgovini na malo. Prihvat se vrši preko pružaoca usluga povezanih sa digitalnom imovinom, prihvatom DI koja odgovora ceni robe/usluge, koja se zamenjuje za zakonsko sredstvo plaćanja i prenosi na račun trgovca. 

Prvo: Ova odredba nije primenjiva kod razmene tokena (uslužno-robni tokeni) za dobra ili usluge koje su već plaćene prodavcu u postupku izdavanja tokena. Prodavac je već primio novac za izdat token čime se faktičko desilo avansno plaćanje, kako to vidi Poreska uprava!

Drugo: Ova odredba postupak maloprodaje komplikuje i povećava trošak kupoprodaje. Da ne govorimo i da nije primenjiva, zato što nije izdata ni jedna jedina licenca za obavljanje ove usluge od strane regulatornih organa!

Treće: Ovakvim rešenjem se praktično ukida najveća prednost digitalne imovine,  prenosivost i saldiranje transakcije bez posrednika. I uz dodatni trošak posrednika, kupovinu činu skupljom za kupca, u odnosu na kupovinu u dinarima!? 

Četvrto: Umesto da se iskoristi potencijal online prodaje domaćih pravnih lica stranim kupcima globalno, uvode se ovakva ograničenja?! Rizik poslovanja u vezi sa poslovanjem, pa i sa digitalnom imovinom je voljna stvar maloprodavca, te njemu treba ostaviti da sam odluči šta je za njega dobro ili loše!

Izuzetak od primene zakona o tržištu kapitala kod emisije tokena sa odlikama finansijskih instrumenata

Čl 7 zakona o digitalnoj imovini predviđa obaveznu primenu zakona o tržištu kapitala za digitalnu imovinu koja ima sve „odlike“ finansijskog instrumenta, osim za izuzeća iz st 2 ovog člana. 

Prvo što se mora konstatovati da zakon o tržištu kapitala ne propisuje odlike fin. instrumenta, već samo opisuje obeležja-elemente (čl 6 st 1 zakona o TK), kao  i da daje podelu instrumenata (čl 2).! Ako preskočimo tehničku prirodu elemenata, i  odlike povežemo sa obeležjima, doći ćemo do samo jednog obeležja koji zakon prepoznaje, „neograničene prenosivosti tokena u pravnom prometu“! 

Moglo bi se zaključiti, da se bilo kakvim ograničenjem (čak i marginalnim) ili uvođenjem uslova za  prenos tokenizovanog finansijskog instrumenta (čl 2 st 1 zakon o TK), može primeniti izuzeće od ovog zakona!?

Drugo: Izuzeće od primene zakona o tržištu kapitala za digitalnu imovinu,  koja ima sve odlike finansijskog instrumenta, se primenjuje na emisiju/e, kumulativno do 3 miliona evra, u toku jedne godine. Ovako paušalno postavljen limit, nepovezan sa emitentom i svrhom izdavanja, nije u interesu razvoja tržišta finansiranja, i ograničava bilo kakvu ozbiljniji plasman interesantan ne samo za strane izdavaoce, već i za lokalnu IT zajednicu koja predstavlja jednu od ključnih grana razvoja ekonomije i društva.

Autor

Aleksej Misailović

Head of Advisory & Tokenomics

Eko Digital